Ovaj papir ne smete da preskočite tokom legalizacije! Svi ga zanemarju jer imaju važnije, pa ovaj deluje nebitno

Prijava nelegalnih objekata prema Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima počinje danas i trajaće do 5. februara.

Prijave se mogu podneti onlajn putem, preko digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam i to svojim matičnim brojem i ličnom kartom, nalogom na portalu eUprava ili preko uslužnog centra lokalne samouprave.

Građani će moći da podnesu prijavu u 547 pošta širom Srbije, kao i na još 150 lokacija koje će biti dostupne do kraja godine, a uz pomoć ovlašćenih službenika pošte koji će za njih popuniti i podneti elektronsku prijavu. Troškovi upisa kreću se u rasponu od 100 do 1.000 evra i zavise od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi.

Đorđe Milićević direktor Agencije za poslovno planiranje i urbanizam Republike Srbije govorio je o proceduri upisa i prijava na sajt:

- Veliko je interesovanje i imamo dobre vesti za zainteresovana lica odnosno za polovinu ljudi u Srbiji, radi se o oko 4,8 miliona nelegalnih objekata. Pokrenut je sajt, od 4 sata ujutru radi i veliko je interesovanja. Ima dovoljno vremena, do 5. febraura. A između 4 i 7 ujutru je bilo 400 prijava. Važno je da građani, investitori i odgovorna lica pre nego što stupe na portal, pogledaju detaljna uputstva kako ne bi napravili grešku. Od 5. febrara do 8. marta su predviđeni prigovori, ukoliko se desi neka začkoljica i vodiće se računa o tome ko zaista ima pravo na objekat. Obrada podataka sledi posle toga - objasnio je Milićević.

Pašanović ističe da je država pokušala prilično detaljno da objasni celu proceduru prijave na sajtu:

- Ovim putem pokušavamo da povežemo vlasništvo kako bi se završila golgota koja traje više od 30 godina. Mi imamo 5 miliona ilegalnih objekata, znači 50% mase je van sistema. Na ovaj način vlasnici dobijaju dodatni kapital, a sa druge strane država ima titulara objekta koji može da bude odgovoran za korišćenje i održavanje. Ovo bi trebala biti dobra stvar za obe strane - kaže Pašanović i dodaje:

- Ne verujem da će svi biti upisani, ali pretpostavljam da ima dosta objekata u mnjim sredinama i tu ne postoji interes ljudi da imaju vlasništvo nad snjima. Teško je pronaći te porodične dokumente. Zatim, pomoćni objekti kao što su šupe i garaže obično ne žele da prijave. Svakako treba pomoći svima da uđu u taj proces. U jedinicama Pošte Srbije i lokalnoj samoupravi mogu dobiti tehničku pomoć, ukoliko neki građani nemaju internet.

Nepostojanje građevinske dozvole

Ukoliko građani ne poseduju građevinsku dozvolu i ne mogu da je nabave, Premović objašnjava da li će takav objekat moći da se upiše u pravni sistem:

- Postoji kategeorija objekata koji su propisani zakonom kao potencionalni za evidentiranje i upis po novom zakonom. To su objekti koji su izazvani bez građevinske dozvole. To su objekti koji su izgrađeni a nemaju upotrebnu dozvolu, zatim oni koji su sagrađeni bez građevinske dozvole u vreme kada ona nije ni bila propisana i tako dalje. Ako građani imaju osnov sticanja za investitorom, neki trag, odnosno ugovor, neće morati da jure investitore.

Pašanović dodaje i da će građanima sama procedura biti dosta olakšana, ukoliko skupe svu potrebnu tehnologiju:

- Ostaće "zvezdice" ukoliko nije urađen tehnički prijem, tj. ukoliko nije sva građevinska dokumentacija podneta za prijavu. Samim tim vervatno će vrednost stana, u odnosu na onaj koji je tehnički završen, nešto manja. Svi neophodni radovi što se tiče nehničkog pregleda treba da se obave.

Dodaje i da postoje vrlo jasni pravci na koji način mora da se gradi objekat i šta sve mora da ima od tehničke komunikacije, da bi objekat bio potpuno funkcionalan:

- To je kao da imate automobil koji nije prošao tehnički pregled. Ne bi trebali da ga koristite u saobraćaju, ali možete da ga koristite, samo što se zna koje su konsekvence ukoliko se desi neka šteta. Isto tako je i sa objektima. Mi dobijamo "saobraćajnu" dozvolu za zaštitu nad objektom a na nama je da održavamo tehnički objekat po regulativi. Poslednjih 10 godina, država je stavila blokadu na promet ilegalnih nepokretnosti, to je urađeno jer se nije znao kvalitet ih nepokretnosti, a drugo jer se nije znala kakva je ilegalna gradnja. Previše je objekata dignuto na način da se nije poštovala zakonska procedura. A jako je skupo srušiti taj objekat, zatim dešava se socijalni problem.

Država se ograđuje od odgovornosti, o čemu je Premović i govorio:

- Postoji striktna zakonska odredba da država nije odgovorna ni za solidnost objekata, ni ako se nešto desi. Taj rizik snosi vlasnik.

Šta je potrebno za prijavu legalizacije?

Podsetimo, za prijavu su potrebni sledeći podaci:

- JMBG osobe koje podnosi prijavu

- Adresa/broj katastarske parcele

- Podaci o objektu: oznaka na mapi, podaci o nameni objekta, površini, spratnosti i njenim delovima, te fotografije iste.

- Dokazi o objektu ako nije evidentiran ili je predmet prijave stan: geodetski elaborat/skica ili drugo.

- Dokazi o vlasništvu: Ugovor o kupovini, rešenje o ostavini ili poklonu i drugo.

Bonus video:

(Espreso)